Šta je Osteoporoza?
Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjenje koštane gustine. Time kost postaje manje čvrsta i zato podložna prelomima, koji nastaju spontano ili uz silu koja je manja od inače potrebne za prelom zdrave kosti.
Ko oboljeva?
Oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi (prestanak menstruacionog ciklusa). Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji ,kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu i prelome.

Najpouzdanija metoda za rano otkrivanje osteoporoze je DEXA metoda. DEXA se smatra zlatnim standardom za procenu koštane gustine. Prema uputsvu SZO (Svetske zdravstvene organizacije) DEXA se radi na dva mesta, a to su kuk i kičmeni stub.Pregled traje manje do 10 minuta, doza zračenja je minimalna. Snimanje je potpuno bezbolno i ne zahteva pripremu.

 KLINIČKA SLIKA OSTEOPOROZE 

Osteoporozu karakteriše odsustvo simptoma. Razvija se postepeno i obično je PRELOM prvi znak ove bolesti. Tada je bolest već uznapredovala i verovatnoća od NASTANKA NOVIH PRELOMA JE PET PUTA VEĆA.

 NA KOM DELU SKELETA SE NAJČEŠĆE JAVLjAJU PRELOMI? 
  • Na pršljenovima grudne i krsne kičme, na kuku i na ručnom zglobu.
  • Prelom kičmenih pršljenova uzrokuje jak bol u leđima, a za posledicu ima nastanak deformiteta-grbe i narušenu funkciju kičme,kao i smanjenje telesne visine.
  • Prelom donjeg dela podlaktice u 30{cabf0aed6b2b8e04bc45b5a81547c24c72975da3091c4d583ec6d017ed8e8beb} slučajeva dovodi do deformacija i narušene funkcije ručnog zgloba.
  • Prelom kuka je najozbiljnija posledica osteoporoze. Uzrokuje smrtnost u čak 15-25{cabf0aed6b2b8e04bc45b5a81547c24c72975da3091c4d583ec6d017ed8e8beb} bolesnika tokom godinu dana od preloma, zbog komplikacija ovog preloma. Trećina pacijenata sa prelomom kuka na terenu osteoporoze zahteva dugotrajnu kućnu negu i obično dovodi do invalidnosti. Samo jedna trećina ovih bolesnika u potpunosti vraća funkciju, kao pre preloma!

U kom životnom dobu se javlja osteoporoza?
Koliko će kosti biti zdrave zavisi u prvom redu od toga kako se izgrade u detinjstvu i mladosti. Koštana masa se tokom života menja. Njen maksimum se postiže u 20-30 god. života, sa završetkom rasta i razvoja. Maksimum koštane gustine zavisi u velikoj meri od nasleđa, oko 60{cabf0aed6b2b8e04bc45b5a81547c24c72975da3091c4d583ec6d017ed8e8beb}, a manjim delom od uticaja sredine. Muškarci imaju značajno veću koštanu masu od žena. Takođe pripadnici crne rase imaju veću koštanu masu od belaca. Obzirom da se na ove genetske faktore ne može uticati, od ogromnog je značaja obratiti pažnju na faktore spoljašnje sredine. Stoga je neophodno kod dece i omladine sprovoditi pravilnu ishranu, raznovrsnu, sa namirnicama bogatim kalcijumom i vitaminom D, upražnjavati fizičku aktivnost i dovoljno se izlagati suncu. Ovim putem se formira zdrava i jaka kost i dostiže se maksimum koštane mase, koji je značajan ulog za starost.

Kod svake druge žene u menopauzi se javlja osteoporoza. Naročito je velik gubitak u prvih 5-10 god. posle menopauze. Muškarci u ovom periodu života (oko 50-te god.) nisu ugroženi osteoporozom. Nakon 70-te godine života, kod osoba oba pola dolazi do gubitka koštane mase zbog procesa starenja, zbog slabijeg rada bubrega i stvaranja D vitamina i smanjene resorpcije kalcijuma iz probavnog sistema.

 DA LI STE U RIZIKU OD NASTANKA OSTEOPOROZE? 
  • Rana hirurška ili prirodna menopauza (pre 45-te godine života) ili dokazani manjak ženskih polnih hormona – estrogena
  • Osteoporoza u familiji
  • Mala telesna masa i sitna građa
  • Žene koje nisu rađale
  • Predhodni prelomi kostiju
  • Podatak o smanjenju telesne visine ili o nastalim deformacijama kičmenog stuba
  • Sedeći način života
  • Loše navike (pušenje, konzumiranje kafe i alkohola)
  • Nepravilna ishrana (sa smanjenim unosom kalcijuma)
  • Nedovoljno izlaganje suncu
  • Radiografski nalaz koji ukazuje na smanjenje koštane mase
  • Druge bolesti (gojaznost, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti štitne i paraštitne zlezde, bolesti želuca i creva zbog slabe resorpcije hrane, narušena funkcija bubrega i neke zapaljenske reumatske bolesti)
  • Upotreba nekih lekova, koji smanjuju koštanu čvrstinu
    (kortikosteroidi, heparin, lekovi za lečenje epilepsije i
    hemoterapija)
 DIJAGNOZA OSTEOPOROZE  Osteoporoza je bolest koja protiče bez simptoma, te je dijagnozu teško postaviti na osnovu anamnestičkih podataka i kliničke slike. Radiografija skeleta je takođe nepouzdana metoda za postavljanje dijagnoze, jer kada je osteoporoza vidljiva na standardnom rentgen snimku skeleta, to je znak uznapredovale bolesti, kada je gubitak koštane gustine već velik i iznosi više od 30{cabf0aed6b2b8e04bc45b5a81547c24c72975da3091c4d583ec6d017ed8e8beb} Rtg-om kičmenog stuba moguće je utvrditi postojanje preloma na terenu osteoporoze, te tada dodatna dijagnostika osteodenzitometrijom nije neophodna. 
Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije  dijagnoza se postavlja merenjem koštane gustine, metodom DEXA  (dvoenergetska apsorpciometrija iks zracima).
Merenje mineralne koštane gustine (Bone mineral density
– BMD) metodom dvoenergetske apsorpcijometrije iks zracima(dual energy X-ray absorptiometry − DXA) smatra se zlatnim standardom za dijagnostikovanje osteoporoze.
Sve radiološke metode osteodenzitometrije koriste niske doze iks zračenja.
Aktuelne doze kod svih osteodenzitometrijskih procedura manje su od 10 mrem (1 mrem – 10 μSv).Radi poređenja, radijacija prirodnog okruženja je 300 mrem/godišnje, radiografija kičme
je 70 mrem, mamografija je 45 mrem, a put oko sveta transkontinentalnim avionomje 6 mrem.
 KAKO SE LEČI OSTEOPOROZA? 

TERAPIJA ima za cilj da popravi koštanu gustinu iznad rizika za nastanak preloma a time i uveća kvalitet života.
Postoji veliki broj lekova koji utiču na povećanje koštane gustine:
lekovi iz grupe bisfosfonata,
hormonska supstituciona terapija,
testosteron za muškarce,
kalcitonin,
fluoridi i drugi.

 PREVENCIJA OSTEOPOROZE 

Prevencija osteoporoze ima za cilj da SPREČI GUBITAK KOŠTANE MASE DO NIVOA ZA NASTANAK PRELOMA i podrazumeva:

  • PRAVILNA ISHRANA – ODGOVARAJUĆI UNOS KALCIJUMA I VITAMINA D
  • ELIMINISANjE LOŠIH NAVIKA
  • ELIMINISANjE FAKTORA RIZIKA ZA NASTANAK PRELOMA
  • FIZIČKA AKTIVNOST

Uravnotežena ishrana bogata kalcijumom je neophodna tokom čitavog života, kako bi se izgradile i očuvale čvrste i zdrave kosti. Preporučeni dnevni unos kalcijuma je 800 mg dnevno za decu i 1000 mg za odrasle, a u trudnoći i više. Najbolji izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, što je punomasniji mlečni proizvod, sadržaj kalcijuma je veći. Unos kalcijuma sam po sebi nije dovoljan, već je neophodan i vitamin D, kako bi se kalcijum iz hrane mogao resorbovati i ugraditi u kosti. Vitamin D se može uneti putem hrane i stvarati u telu pri izlaganju suncu. Preporučen dnevni unos vitamina D kod žena do 50-te godine je 400 IJ, a preko 50 godina je 800 IJ dnevno. Nemojte pušiti, konzumirati alkohol i veće količine kafe, jer svi ovi faktori negativno utiču na resorpciju kalcijuma i smanjuju sposobnost organizma da formira zdravu kost.

SPREČITE PADOVE (potrebno je korigovati vid, lečiti povišen krvni pritisak, ojačati mišiće i poboljšati koordinaciju, koristiti ortopedska pomagala i zaštitne jastučiće za kukove, kao i adaptirati stambeni prostor). Redovno vežbanje je zabava, a takođe i jača kost. Koštana masa direktno zavisi od opterećenja. Poznato je da vežbe sa otporom povećavaju koštanu gustinu i smanjuju rizik od nastanka preloma. Vežbe se savetuju u svakom životnom dobu. Potrebno je vežbati svakodnevno. Ukoliko se prestane sa vežbanjem ubrzo se gube dobijeni pozitivni efekti.
SVRHA FIZIČKIH AKTIVNOSTI je u prvom redu podsticanje stvaranja kosti, jačanje mišića čitavog tela, posebno mišića nogu i leđa, čime se poboljšavaju motoričke i funkcionalne sposobnosti. Na ovaj način se smanjuje učestalost padova a time i rizik od nastanka preloma.

PREPORUKE ZA VEŽBANjE:
Počinje se sa lakšim vežbama; intenzitet se postepeno povećava; vežba se svakodnevno; samo vežbe sa otporom povećavaju koštanu gustinu; lagane šetnje nemaju uticaj na koštanu masu; izbegavati sve sportove u kojima postoji skakanje i nagli pokreti.